PREOKRET U PREGOVORIMA, EVROPA ULAZI U IGRU! Spremaju se planovi za posleratnu Ukrajinu, ali Putin je povukao crvenu liniju - oko jedne stvari nema kompromisa!
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Evropski predstavnici ulaze u sledeću rundu mirovnih pregovora Ukrajine i Rusije, uz posredovanje SAD, što Kijev vidi kao važan diplomatski pomak.
- Dogovorena je velika razmena zarobljenika, a Zelenski kaže da bi kući moglo da se vrati više od hiljadu Ukrajinaca.
- Putin odbija teritorijalne ustupke i prisustvo stranih trupa, uz poruku da za Moskvu postoji samo državna granica.
Evropski predstavnici pridružiće se sledećoj rundi mirovnih pregovora između Ukrajine i Rusije uz posredovanje SAD, saopštili su u četvrtak, 12. novembra, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i američki izaslanici Džared Kušner i Stiv Vitkof, nakon razgovora sa ruskim predsednikom Vladimir Putin u Moskvi.
Ova najava poklopila se sa dogovorom o onome što bi moglo postati najveća razmena ratnih zarobljenika otkako je Rusija pokrenula invaziju punog obima na Ukrajinu u februaru 2022. godine.
Govoreći zajedno sa američkim izaslanicima u vojnoj vazduhoplovnoj bazi nadomak Dablina, Zelenski je pozdravio oba događaja kao konkretan napredak nakon dvodnevnih pregovora u Abu Dabiju i kasnijih razgovora SAD sa Putinom.
"Svaki sastanak mora da donese rezultate i približi nas miru", rekao je Zelenski. Ukrajinski lider je naveo da bi razmena zarobljenika mogla da vrati kući više od hiljadu Ukrajinaca, opisujući to kao značajno humanitarno dostignuće.
"Naši vojnici će se vratiti kući", rekao je Zelenski. "Ovo je pravi rezultat".
Dogovori su proizašli iz intenzivne američke šatl diplomatije, tokom koje su Kušner i Vitkof putovali iz Abu Dabija u Moskvu pre nego što su obavestili Zelenskog u Irskoj, gde je prisustvovao samitu evropskih lidera.
Moskva signalizira otvorenost za učešće Evrope
Zelenski je obezbeđivanje direktnog uključivanja Evrope opisao kao značajan diplomatski pomak, posebno nakon što su evropski predstavnici bili isključeni iz glavnih pregovora sa Rusijom u Abu Dabiju 10. i 11. novembra. "Sve strane su prihvatile da Evropa dobije [mesto za] pregovaračkim stolom", rekao je Zelenski, naglašavajući da će evropske vlade učestvovati direktno, umesto da ostanu ograničene na odvojene konsultacije.
"Imaće svoj glas", dodao je on.
Kušner je rekao da je Vašington mesecima radio sa evropskim partnerima, ističući da je njihovo učešće od suštinskog značaja za postizanje trajnog mirovnog sporazuma.
"Ne možemo zaključiti ovaj dogovor bez Evropljana za stolom", rekao je Kušner. Prema Kušnerovim rečima, američka delegacija je ovo pitanje pokrenula direktno sa Putinom, koji je pokazao spremnost da prihvati uključivanje Evrope.
"Pokušaće sa tim", rekao je Kušner.
Vitkof je odvojeno izjavio za rusku državnu televiziju da će evropski predstavnici prisustvovati sledećoj rundi pregovora. Kremlj, međutim, još uvek nije zvanično potvrdio ovaj dogovor.
Zelenski je naglasio da je učešće Evrope ključno ne samo za okončanje rata, već i za posleratnu bezbednost Ukrajine, ekonomski oporavak i buduće članstvo u Evropskoj uniji.
Zelenski se zalaže za razmenu zarobljenika po principu "svi za sve"
Dogovor o velikoj razmeni zarobljenika jedan je od najjasnijih rezultata najnovijih diplomatskih napora.
Kušner je potvrdio da je dogovor finalizovan nakon razgovora ukrajinskih i ruskih pregovarača u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i naknadnih konsultacija u Moskvi.
"Uspeli smo da finalizujemo razmenu ratnih zarobljenika, što je veoma važna stvar", rekao je Kušner.
Zelenski je ponovio dugogodišnji stav Ukrajine da svi ratni zarobljenici treba da budu vraćeni, dovodeći u pitanje zašto je sveobuhvatna razmena i dalje nemoguća.
"Ne znam u čemu je problem da se razmene svi ratni zarobljenici. Neka se svi ljudi vrate kući", rekao je Zelenski. Ukrajinski i ruski pregovarači su prethodno tokom sastanaka u Abu Dabiju razgovarali o razmeni između 1.000 i 1.500 zarobljenika sa svake strane. Konačan broj i vremenski okvir nisu objavljeni.
Putin odbija teritorijalni kompromis i strane trupe
Uprkos diplomatskom napretku, Putin je ponovio zahteve Moskve u vezi sa ukrajinskom teritorijom i posleratnim bezbednosnim aranžmanima.
Tokom razgovora sa američkom delegacijom u Moskvi koji je prenosila televizija, Putin je odbacio predloge o demilitarizovanim ili "sivim" zonama koje bi razdvajale ukrajinske i ruske položaje.
"Za nas postoji samo jedna linija razgraničenja: državna granica. Jer će tada biti jasno i očigledno: ovde smo mi, a ovde ste vi", rekao je Putin.
Rusija i dalje polaže pravo na ukrajinske oblasti Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje, uprkos tome što ih ne kontroliše u potpunosti. Moskva je nezakonito proglasila njihovu aneksiju 2022. godine, osam godina nakon nezakonite aneksije Krima.
Zelenski je u više navrata isključio teritorijalne ustupke, uključujući predloge koji bi zahtevali da Ukrajina preda delove Donbasa koje i dalje kontroliše.
Putin je takođe ponovio svoje protivljenje stranim mirovnim snagama u Ukrajini, upozorivši da bi Moskva takve trupe smatrala legitimnim vojnim ciljevima. Njihovo raspoređivanje opisao je kao nastavak rata, osporavajući evropske predloge za međunarodne snage čiji bi cilj bio odvraćanje buduće ruske agresije.
Ova neslaganja naglašavaju udaljenost stavova dveju strana po pitanju teritorijalne kontrole i primenjivih posleratnih bezbednosnih garancija.
Naredni razgovori posvećeni prekidu vatre i deeskalaciji
Zelenski je rekao da je planirana još jedna runda pregovora, na kojoj se očekuje da delegacije razrade predloge koji obuhvataju prekid vatre i druge mere za smanjenje neprijateljstava.
"Odlučili smo da radimo na agendi o bilo kakvoj vrsti deeskalacije, nekoj vrsti prekida vatre", rekao je Zelenski.
Vitkof je potvrdio da je zakazan još jedan sastanak, iako tačna lokacija i vreme nisu otkriveni.
"Imamo još jedan sastanak u rasporedu i radićemo veoma, veoma naporno da bismo ostvarili taj cilj", rekao je on.
Kušner je prethodna tri dana diplomatije opisao kao intenzivna, ističući opsežne sastanke u Abu Dabiju pre detaljnih razgovora sa Putinom i visokim ruskim zvaničnicima u Moskvi.
Rekao je da bi direktni pregovori mogli pomoći u smanjenju razlika između Rusije i evropskih vlada uprkos njihovim oštro suprotstavljenim javnim stavovima.
Američka delegacija je takođe razgovarala o ekonomskoj obnovi Ukrajine i dugoročnim bezbednosnim garancijama.
Kušner je pohvalio ratne inovacije Ukrajine i njenu sposobnost da se brani, rekavši da bi te sposobnosti mogle pomoći u pokretanju posleratnog oporavka zemlje.
"Planovi na kojima radimo su zaista neverovatni", rekao je on. Naglasio je važnost bezbednosnih aranžmana sposobnih da spreče novu rusku invaziju, iako nikakve konkretne garancije nisu objavljene.
Evropa odbacuje predlog Moskve za preuređenje bezbednosnog sistema
Ovi događaji usledili su u trenutku kada su se evropski lideri okupili u Dablinu kako bi razgovarali o Ukrajini i široj bezbednosti kontinenta.
Moskva nastoji da proširi pregovore van okvira okončanja rata na preispitivanje evropskog bezbednosnog okvira, uključujući prisustvo NATO-a u istočnoj Evropi.
Evropski lideri su se usprotivili takvom pristupu, tvrdeći da Rusija najpre mora da okonča agresiju na Ukrajinu.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta rekao je da "nema potrebe izmišljati toplu vodu" kada je reč o evropskim bezbednosnim aranžmanima, optužujući Moskvu da je svojom invazijom potkopala postojeći okvir.
U deklaraciji koju je podržala Francuska, 39 zemalja je insistiralo da se "o svakom pitanju koje utiče na evropsku bezbednost mora odlučivati zajedno sa Evropljanima".
Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je na "jasnu i jedinstvenu viziju" među evropskim vladama o ciljevima pregovora.
Upitan o predlozima za širi bezbednosni aranžman između Rusije i Evrope, Zelenski je rekao da ishod rata u Ukrajini mora biti na prvom mestu. "Mnogo toga zavisi od toga kada i kako će se rat u Ukrajini završiti", rekao je on.
Njegovi komentari odražavaju stav Kijeva da svaki budući evropski bezbednosni okvir mora uzeti u obzir uslove rešenja i sposobnost Ukrajine da se brani.
(Kurir.rs/Kijev Post)